Veza između infarkta miokarda i genetike

Bolesti srca su jedan od vodećih uzroka smrtnosti širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kardiovaskularne bolesti, uključujući infarkt miokarda, odgovorne su za 31% svih smrtnih slučajeva širom sveta. To predstavlja 17,9 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Šta je infarkt miokarda?

Infarkt miokarda, u narodu poznat kao srčani udar, jedna je od najčešćih bolesti srca i može imati ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života. Postoji više faktora povezanih sa infarktom miokarda, a jedan od njih je genetika.

Infarkt miokarda ili srčani udar nastaje kada je protok krvi do srčanog mišića (miokarda) blokiran ili značajno smanjen. Zbog toga miokard ne dobija kiseonik i hranljive materije koje su mu potrebne, što može dovesti do oštećenja, pa čak i odumiranja srčanih ćelija.

Uzroci infarkta miokarda

Infarkt miokarda može nastati iz različitih razloga, ali u većini slučajeva uzrok je ugrušak koji blokira jednu od koronarnih arterija. Ovaj ugrušak se obično formira nakon pucanja plaka koji se sastoji od nagomilane masti, holesterola i drugih supstanci u zidovima arterija. Proces nakupljanja plaka poznat je kao ateroskleroza. Sve ćelije u zahvaćenom području odumiru, a nastalo oštećenje je nepovratno.

Pored začepljenja arterija, postoje i drugi uzroci koji mogu dovesti do infarkta miokarda, uključujući:

• Grč koronarne arterije: predstavlja privremeno stezanje krvnog suda koji nije začepljen.
• Infekcije: određeni virusi i bakterije povezani su sa povećanim rizikom od infarkta miokarda. Među njima su virus gripa, mikroorganizmi koji mogu izazvati upalu pluća i SARS-CoV-2, koji izaziva COVID-19.
• Spontana disekcija koronarne arterije: nastaje kada dođe do pucanja jedne od arterija koje dovode krv do srca, što dovodi do nakupljanja krvi između spoljašnjeg i unutrašnjeg sloja arterije.

Faktori rizika za infarkt miokarda

Među faktorima rizika za nastanak srčanog udara postoje oni na koje možemo uticati i oni na koje ne možemo. Održavanje određenih zdravih navika od ključnog je značaja za prevenciju infarkta miokarda, kao što su prestanak pušenja, fizička aktivnost, smanjenje stresa, izbegavanje upotrebe nedozvoljenih droga i održavanje zdrave telesne težine. Međutim, na neke druge faktore ne možemo da utičemo, kao što su:

• Starost i pol: najveća verovatnoća za nastanak infarkta miokarda postoji kod muškaraca starijih od 45 godina i žena starijih od 55 godina.
• Autoimuna oboljenja, kao što su reumatoidni artritis ili lupus, povezana su sa povećanim rizikom od srčanog udara.
• Istorija preeklampsije, koja izaziva visok krvni pritisak tokom trudnoće i može povećati dugoročni rizik od srčanih bolesti.

Drugi mogući faktori rizika za infarkt miokarda uključuju visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola i triglicerida, dijabetes i metabolički sindrom.

Infarkt miokarda i genetsko nasleđivanje

Brojna istraživanja sprovedena na porodicama pokazuju da su sve kardiovaskularne bolesti koje nastaju kao posledica ateroskleroze, uključujući infarkt miokarda, povezane sa genetskim nasleđivanjem. Pored toga, naslednost je značajno izraženija u slučajevima infarkta koji se javljaju u mlađem životnom dobu (kod muškaraca mlađih od 50 godina i žena mlađih od 60 godina).

Postoji nekoliko genetskih varijanti koje povećavaju rizik od nastanka infarkta miokarda u ranijem životnom dobu. Saznanje da li se ove varijante ili mutacije nalaze u vašoj DNK može biti ključno za prevenciju srčanog udara, naročito kroz promenu životnih navika.

Kako saznati da li ste skloni srčanom udaru?

Da biste saznali da li ste skloni srčanom udaru, u kompaniji Bios Longevity nudimo jedan od najkompletnijih [genetskih zdravstvenih testova] na tržištu. Zahvaljujući njemu možete saznati da li imate veću ili manju predispoziciju za razvoj ove i mnogih drugih bolesti. Test se veoma jednostavno obavlja: pomoću uzorka pljuvačke naši naučnici mogu sekvencirati vašu DNK i dobiti brojne zanimljive rezultate.

Naši rezultati, između ostalih metoda, zasnivaju se na primeni studija asocijacije na nivou celog genoma (GWAS), u kojima se poređenjem DNK zdravih osoba sa DNK osoba koje boluju od određene bolesti mogu utvrditi genetski obrasci sa naučnom validnošću koji ukazuju na predispoziciju pojedinca za razvoj te bolesti.

Obratite se našim stručnjacima ukoliko imate bilo kakvih nedoumica i saznajte svoju predispoziciju za više od 200 bolesti pomoću DNK medicinskog testa.