Gošeova bolest i genetika

Šta je Gošeova bolest?

Gošeova bolest je retko autosomno recesivno genetičko oboljenje (za razvoj bolesti moraju biti prisutne dve kopije mutiranog gena), koje nastaje zbog nedostatka lizosomskog enzima koji se naziva glukocerebrozidaza. Zbog toga dolazi do nakupljanja složenih lipida u različitim delovima tela, kao što su mozak ili drugi organi.

Tipovi Gošeove bolesti :

• Neuronopatska Gošeova bolest tipa 1: ne utiče na centralni nervni sistem (CNS), ali osobe sa ovim oblikom bolesti imaju tendenciju da imaju nizak broj trombocita, što dovodi do čestog stvaranja modrica i umora usled anemije. U ovom slučaju postoje pacijenti sa blagim oblikom bolesti koji ne pokazuju nikakve simptome. Odrasle osobe sa Gošeovom bolešću tipa 1 obično imaju normalan životni vek uz odgovarajuće lečenje.
• Akutna infantilna neuronopatska Gošeova bolest tipa 2 veoma brzo zahvata CNS. Simptomi počinju oko trećeg meseca života i karakterišu ih ozbiljno oštećenje mozga, epileptični napadi i problemi sa sisanjem i gutanjem. Očekivani životni vek dece sa Gošeovom bolešću tipa 2 obično je oko dve godine.
• Hronična neuronopatska Gošeova bolest tipa 3 takođe izaziva oštećenje CNS-a, ali mnogo sporije. Pacijenti sa ovim poremećajem mogu imati epileptične napade, kognitivne poteškoće, lošu koordinaciju i probleme sa disanjem, između ostalih posledica. I tip 2 i tip 3 imaju lošiju prognozu, jer predstavljaju agresivnije oblike bolesti.

Simptomi Gošeove bolesti

Simptomi Gošeove bolesti veoma su raznovrsni i mogu se pojaviti u ranom detinjstvu, kao i u odraslom dobu. Među najizraženijim simptomima su:

• Hepatomegalija: predstavlja uvećanje jetre usled nakupljanja složenih lipida (glukocerebrozida) u ćelijama jetre, što može izazvati osećaj punoće i nelagodnosti u stomaku.
• Splenomegalija: predstavlja uvećanje slezine izazvano prekomernim nakupljanjem glukocerebrozida u ćelijama slezine, što dovodi do njenog uvećanja i povećane osetljivosti u predelu stomaka.
• Citopenije: dolazi do poremećaja normalnog stvaranja krvnih ćelija u koštanoj srži, što se može ispoljiti kao anemija, odnosno smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca; leukopenija, odnosno smanjenje broja belih krvnih zrnaca; i trombocitopenija, odnosno smanjenje broja trombocita. Sve to dovodi do povećanog osećaja umora, veće podložnosti infekcijama i problema sa zgrušavanjem krvi.
• Bolovi u kostima: nakupljanje lipida u kostima može izazvati bolove u kostima i zglobovima, prelome kostiju i deformacije skeleta.
• Zahvaćenost pluća: ova bolest može uticati na pluća, izazivajući otežano disanje i hronični kašalj.
• Neurološke komplikacije: kod tipova 2 i 3, koji su najređi i najteži oblici Gošeove bolesti, može doći do oštećenja centralnog nervnog sistema, koje se ispoljava kroz epileptične napade, kognitivna oštećenja i poteškoće sa učenjem.

Podaci u svetu

U svetu se Gošeova bolest javlja kod između 1 na 40.000 i 1 na 60.000 novorođenčadi, a posebno je zastupljena među Aškenazi Jevrejima, jer u ovoj populaciji od ove bolesti oboli 1 od 800 rođenih. Veća učestalost u ovoj populaciji objašnjava se genetičkim nasleđem ove grupe. Aškenazi Jevreji (Aškenazi) predstavljaju jevrejsku etničku grupu poreklom iz istočne Evrope, koja se tokom istorije migrirala u različite zemlje (dijaspora). Kao rezultat toga, ova populacija je doživela efekat osnivača, genetički fenomen koji nastaje kada se mala, izolovana populacija proširi od ograničenog broja predaka. Tokom ovog procesa, određene genetičke mutacije mogu postati češće zbog nedostatka genetičke raznovrsnosti među osnivačima i ukrštanja unutar zajednice.

U slučaju Gošeove bolesti, veruje se da je specifična mutacija, poznata kao N370S, nastala u populaciji Aškenazi Jevreja i da se prenosila kroz generacije.

Kao što je već pomenuto, postoje 3 tipa ove bolesti. Tip 1 je najzastupljeniji i čini više od 90% slučajeva u zapadnom svetu, a karakteriše ga oštećenje unutrašnjih organa. Tipovi 2 i 3 prisutni su kod manje od 10% pacijenata sa Gošeovom bolešću i povezani su sa neurološkim oštećenjima.

Uzroci i/ili faktori rizika Gošeove bolesti

To je monogena bolest izazvana mutacijama u genu GBA1, što znači da nastaje usled mutacija u jednom genu. Pored toga, nosioci jedne mutirane kopije ovog gena imaju veću predispoziciju za razvoj Parkinsonove bolesti i demencije sa Levijevim telašcima , koja predstavlja drugi najčešći uzrok degenerativne demencije kod starijih osoba, odmah iza Alchajmerove bolesti.

Lečenje Gošeove bolesti

Lečenje se trenutno zasniva na intravenskoj terapiji nadoknade enzima, koja podrazumeva primenu odgovarajućih enzima svake dve nedelje kako bi se nadoknadili enzimi kojih u organizmu pacijenta nema dovoljno ili ih uopšte nema. Ovaj tretman je veoma efikasan kod tipova 1 i 3, jer smanjuje veličinu jetre i slezine i ublažava promene na skeletu .

Transfuzije krvi se takođe relativno često primenjuju za lečenje anemije izazvane ovim poremećajem, dok je kod nekih pacijenata potrebna operacija zamene zgloba kako bi se poboljšala pokretljivost i kvalitet života. Sa druge strane, u retkim slučajevima obavlja se delimično ili potpuno uklanjanje slezine kako bi se sprečilo nakupljanje masti u ovom organu .

Međutim, još uvek ne postoji terapija koja je efikasna kada dođe do ozbiljnog oštećenja mozga kod tipova 2 i 3 ove bolesti, a životni vek u tim slučajevima kraći je nego kod tipa 1.

Bios Longevity i Gošeova bolest

Pošto je u pitanju monogena bolest, važno je otkriti mutacije u genu GBA1, jer se, ukoliko su prisutne dve mutirane kopije ovog gena, može utvrditi da osoba ima ovu bolest. Takođe je važno utvrditi da li je prisutna jedna kopija mutiranog gena, jer se ona može preneti na potomstvo. Ako su oba roditelja nosioci mutacije u genu GBA1, postoji 25% verovatnoće da će imati dete sa ovom bolešću.

Od ključnog je značaja imati genetički test koji analizira ovaj gen kako bi se utvrdilo da li potomstvo može naslediti ovu bolest. U kompaniji Bios Longevity imamo zdravstveni test koji analizira različite mutacije koje se mogu javiti u genu GBA1, čime se stanovništvu pomaže da sazna da li ima Gošeovu bolest tipa 1.

Pored toga, naš izveštaj takođe analizira gen GBA kako bi utvrdio da li postoji veća predispozicija za razvoj Parkinsonove bolesti, jer je, kao što je prethodno navedeno, prisustvo jedne mutirane kopije ovog gena povezano sa razvojem ove bolesti.