Uticaj genetike na celijakiju

Šta je celijakija?

Celijakija je hronična autoimuna bolest koja zahvata sistem za varenje. Karakteriše je intolerancija na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i ukrštenim vrstama ovih žitarica.

Kada osoba koja ima celijakiju konzumira gluten, njen imunski sistem reaguje na abnormalan način. Kao rezultat toga, on napada sluzokožu tankog creva, što može dovesti do oštećenja crevne sluzokože i otežati apsorpciju hranljivih materija *(Caio et al., 2019).*

U nastavku ovog teksta detaljno ćemo proučiti ovu bolest: simptome, faktore rizika i lečenje, kao i povezanost između celijakije i genetike i mogućnost DNK testiranja radi otkrivanja genetske predispozicije za celijakiju.

Simptomi

Simptomi celijakije nastaju usled progresivnog oštećenja sluzokože tankog creva prilikom konzumiranja glutena, čime se sprečava pravilna apsorpcija određenih hranljivih materija i dolazi do dijareje, gubitka telesne mase, anemije, nadutosti u predelu stomaka ili umora. Međutim, simptomi su veoma nespecifični, pa oko 20–50% osoba sa celijakijom ima simptome koji odgovaraju sindromu iritabilnog creva *(J. & P., Celiac disease: Review 2015)*. Zbog toga je od velikog značaja sprovođenje genetskih istraživanja celijakije kako bi se olakšala njena dijagnoza. Postoji klasifikacija različitih tipova celijakije prema drugim simptomima koje pacijenti sa ovom bolešću mogu imati:

• Asimptomatska celijakija: dijagnostikuje se serološkim testiranjem i biopsijom kod pacijenata bez simptoma.
• Klasična celijakija: prisutni su simptomi intestinalne malapsorpcije, kao što su dijareja, hipoalbuminemija ili steatoreja.
• Ne-klasična celijakija: pacijenti imaju vancrevne simptome, kao što su anemija usled nedostatka gvožđa, osteopenija, artritis ili oralne afte, između ostalog.
• Simptomatska celijakija: pacijenti imaju i gastrointestinalne i vancrevne simptome.
• Potencijalna celijakija: pacijenti imaju pozitivne serološke rezultate, ali se prilikom biopsije tankog creva ne pronalaze histološke promene.

Podaci iz celog sveta

Incidencija u Evropi i SAD iznosi 1%, pri čemu je poslednjih godina došlo do njenog dramatičnog povećanja. Ovo povećanje uglavnom je posledica veće dostupnosti seroloških dijagnostičkih testova visoke osetljivosti i specifičnosti, kao i otkrivanja specifičnih antitela za ovu bolest. Ipak, i dalje postoji sedam nedijagnostikovanih slučajeva na svaki dijagnostikovani slučaj. Pored toga, nekoliko istraživanja upozorilo je da globalizacija, zajedno sa širenjem ekstremnih verzija mediteranske ishrane, u kojima su prisutne prekomerne količine glutena (do 20 g dnevno), može biti dovela do povećanja učestalosti ove bolesti (*de Lorgeril & Salen, 2014; Volta et al., 2013*).

Iako se danas vrši serološka dijagnostika, ona bi uvek trebalo da bude potvrđena biopsijom. Kao što je prethodno pomenuto, celijakija je bolest čija učestalost raste i koja se dijagnostikuje i kod dece i kod odraslih, a u većoj meri pogađa osobe sa prethodnim bolestima kao što je dijabetes. To predstavlja značajan problem, jer mnogi proizvodi bez glutena koji se danas prodaju izazivaju značajno povećanje nivoa glukoze u krvi. Pored toga, incidencija se od 1990. godine povećala 6,5 puta (*de la Calle et al., 2020*), a bolest je zastupljenija kod žena nego kod muškaraca u odnosu 2:1 *(Prevalence-Celiac Disease 2019)*.

Uzroci i faktori rizika

Celijakija je kompleksna bolest, što znači da na njen razvoj utiče više genetskih varijanti i životna sredina u kojoj pojedinac živi.

Kada je reč o povezanosti celijakije i genetike, primećen je visok stepen naslednosti (između 10 i 15%), koji je u većini slučajeva povezan sa prisustvom specifičnih gena sa imunskim funkcijama, kao što su CD80, ICOSLG i ZMIZ1, čime se pokreću autoimune reakcije *(Caio et al., 2019)*.

Kada je reč o faktorima životne sredine, gluten se izdvaja kao glavni okidač, budući da naša ishrana trenutno sadrži velike količine ovog proteina, koji se sastoji od neprobavljivih imunogenih peptida, odnosno peptida koji se odupiru delovanju enzima gastrointestinalnog trakta i uspevaju da pokrenu imunski odgovor u organizmu. Prema tome, prekomerna konzumacija ovog nutrijenta može vremenom dovesti do razvoja celijakije.

Drugi faktori životne sredine koje treba uzeti u obzir jesu gastrointestinalne infekcije, dugotrajna upotreba antibiotika i inhibitora protonske pumpe, kao i prekomerna zastupljenost bakterije Helicobacter pylori (*de la Calle et al., 2020*), između ostalih.

Prevencija i lečenje

Postoji sekundarna prevencija, koja podrazumeva sprovođenje dijagnostičkih testova kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi i kako bi se gluten uklonio iz ishrane pre nego što oštećenje organizma postane ozbiljno *(Meijer et al., 2018)*.

Tokom poslednjih nekoliko godina istraživana je mogućnost sprovođenja primarne prevencije zasnovane na gotovo potpunom smanjenju unosa glutena. Ipak, primećeni su efekti uklanjanja ovog nutrijenta iz naše ishrane, a nedostaci prevazilaze moguće prednosti.

Kada se pacijentu dijagnostikuje celijakija, gluten se u potpunosti uklanja iz njegove ishrane. Uobičajeno je da ljudi primete poboljšanje simptoma nakon jedne nedelje ovakve ishrane (*Lebwohl et al., 2018*).

Međutim, procenjuje se da oko 1% osoba sa celijakijom ne reaguje pravilno na lečenje, bilo zato što se ne pridržavaju strogo bezglutenske ishrane ili zato što imaju neki poremećaj creva koji ih sprečava da se oporave uprkos tome što ne konzumiraju gluten. Ova otpornost na lečenje može dovesti do komplikacija kao što su neuhranjenost ili čak limfom T-limfocita, jer je on usko povezan sa ovom bolešću sistema za varenje. U tom slučaju primenjuju se dodatni tretmani za ublažavanje bolesti.

Bios Longevity i celijakija

Celijakija je prvenstveno genetska bolest, pa je od velikog značaja poznavati prisustvo specifičnih genetskih varijanti u našoj DNK koje su povezane sa većim rizikom od razvoja ove bolesti. Pacijenti koji otkriju da imaju veću genetsku predispoziciju za celijakiju mogu se podvrgnuti dijagnostičkim testovima kako bi se potvrdilo da li imaju ovu bolest, jer, kao što je već pomenuto, veliki broj ljudi koji boluju od ove bolesti toga nije svestan, pa se oštećenje na nivou creva može odvijati neprimetno i vremenom postati opasno.

S obzirom na to da je ishrana direktno povezana sa ovom bolešću, od ključnog je značaja poznavati nutrigenetiku, nauku koja proučava kako naše telo reaguje na različite nutrijente u zavisnosti od našeg genotipa. Bios Longevity sprovodi nutrigenetički test, koji može značajno pomoći u određivanju predispozicije svakog pojedinca.