Genetika i rak dojke

Rak dojke nastaje kada ćelije u dojkama počnu nekontrolisano da se umnožavaju, što dovodi do stvaranja tumora. Ako se ne leči, kancerogene ćelije mogu da se prošire kroz organizam i dovedu do smrtnog ishoda. Ova vrsta raka predstavlja globalni zdravstveni problem i može pogoditi ljude svih uzrasta i polova.

Rano otkrivanje je od ključnog značaja u borbi protiv raka dojke, jer što se ranije otkrije, veće su šanse za uspešno lečenje. Uprkos napretku medicine, rak dojke i dalje predstavlja jedan od vodećih uzroka smrti od raka širom sveta.

Tokom 2020. godine, procenjuje se da je širom sveta dijagnostikovano oko 2,3 miliona novih slučajeva ove vrste raka. Ova bolest ne bira pol i može pogoditi i muškarce i žene. Ipak, žene imaju značajno veći rizik da tokom života obole od raka dojke.

U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti ovaj oblik raka: od faktora rizika, preko uticaja genetike, do metoda otkrivanja.

Populacije sa većom predispozicijom za rak dojke

Među ženama iz zemalja u razvoju, rak dojke i dalje predstavlja vodeći uzrok smrti (3). Sa druge strane, učestalost bolesti značajno se razlikuje među različitim etničkim grupama (4). Na primer, kod Aškenaskih Jevreja bolest je zastupljenija zbog visokog stepena srodničkog ukrštanja prisutnog u ovoj populacionoj grupi.

Faktori rizika za rak dojke

• Starenje: Rizik od raka dojke raste sa godinama i češći je kod žena starijih od 40 godina.
• Gojaznost: Prekomerna telesna težina, gojaznost i sedentaran način života povezani su sa povećanim rizikom od razvoja raka dojke.
• Prekomerna konzumacija alkohola povezana je sa ovom vrstom raka.
• Porodična istorija raka: Bliski rođaci koji su imali rak dojke mogu povećati rizik.
• Izloženost zračenju: Prethodna izloženost zračenju predstavlja faktor rizika.
• Reproduktivna istorija: Faktori kao što su uzrast u kojem je nastupila prva menstruacija i uzrast prilikom prve trudnoće mogu uticati na rizik.
• Pušenje: Pušenje duvana povezano je sa povećanim rizikom.
• Hormonska terapija nakon menopauze: Dugotrajna primena hormonske terapije nakon menopauze može povećati rizik.

Rak dojke kod muškaraca

Iako se rak dojke najčešće povezuje sa ženama, važno je napomenuti da može pogoditi i muškarce, iako je kod njih mnogo ređi, naročito kod muškaraca starijih od 60 godina. To je zato što muškarci, u poređenju sa ženama, imaju manje razvijeno tkivo dojke, što znači da postoji manje žlezdanih ćelija u kojima bi mogao da se razvije maligni tumor. Zbog toga učestalost raka dojke kod muškaraca iznosi manje od 5%.

Klasifikacija i onkogeni

Onkogen je abnormalan ili aktiviran gen koji nastaje mutacijom alela normalnog gena koji se naziva protoonkogen. Onkogeni su odgovorni za transformaciju normalne ćelije u malignu ćeliju koja će razviti određenu vrstu raka.

Kod raka dojke razlikujemo različite tipove u zavisnosti od prisustva ili odsustva receptora za estrogen/progesteron (5):

• Pozitivni hormonski receptori/ERBB2 negativan
• ERBB2 pozitivan
• Trostruko negativan (tumori kojima nedostaju sva 3 standardna molekularna markera).

Kada je reč o onkogenima, jedan od najvažnijih je HER2, koji je povezan sa rakom dojke. Upravo zbog toga, njegovo napredovanje se proučava i analizira kako u pogledu preživljavanja, tako i u pogledu potencijalnog ponovnog pojavljivanja bolesti (6), odnosno mogućnosti da se tumor ponovo javi.

Razvoj i pristup bolesti

Razvoj ove vrste raka obično protiče bez izraženih simptoma, zbog čega se većina dijagnoza postavlja tokom rutinskih medicinskih pregleda. Povremeno se kod pacijenata javlja kvržica u okolnom području ili u samoj dojci (2).

Ako pogledamo istorijske podatke, pozitivna činjenica je da se stopa smrtnosti kontinuirano smanjuje tokom poslednjih trideset godina (7). Takođe je pokazano da mnogi slučajevi raka dojke u trenutku postavljanja dijagnoze nisu metastatski (5). Istovremeno, neka istraživanja ukazuju na to da nemaju sve ćelije ovog oblika raka sposobnost da razviju tumore (8).

Ako se vratimo na klasifikaciju i uzmemo, na primer, trostruko negativni tip, možemo reći da je on najskloniji ponovnom javljanju bolesti, iako, sa druge strane, ima visoku stopu preživljavanja u poređenju sa drugim tipovima. U svakom slučaju, od ključnog je značaja identifikovati i detaljno poznavati obrasce koje ispoljava svaki od ovih tipova. Na taj način kliničke strategije mogu imati sve personalizovaniji pristup kako bi se uspostavili sve efikasniji načini lečenja.

Lečenje

Treba uzeti u obzir da postoje različiti tipovi raka dojke, pa samim tim ni lečenje neće uvek biti isto. Danas se koriste hirurgija, radioterapija, hemoterapija, hormonska terapija, ciljana terapija i imunoterapija (9).

Najčešći tretman uključuje ciklofosfamid, ali pored njega, prema novijim istraživanjima, koristi se i trastuzumab, koji u kombinaciji sa hemoterapijom daje dobre rezultate u pogledu preživljavanja (10). Međutim, analiza ekspresije gena kod raka dojke do sada nije omogućila uspostavljanje terapijskih strategija prilagođenih svakom pojedincu (11).

Pored toga, važno je naglasiti potrebu za odabirom odgovarajućeg tretmana, jer u nekim slučajevima mogu nastati neželjeni efekti (9) (10).

Otkrivanje, dijagnoza i prevencija

U genetici se rak dojke ne može razumeti bez razgovora o genomskoj nestabilnosti, ključnom konceptu za razumevanje njegovog razvoja (12). Genomska nestabilnost predstavlja povećanu sklonost ka pojavi genetskih mutacija ili drugih genetskih promena koje nastaju tokom deobe ćelija i obično je povezana sa mnogim vrstama raka.

Među najvažnijim genetskim alatima koje imamo, posebno se izdvajaju dva:

MikroRNK, koje predstavljaju dijagnostičke biomarkere. Na primer, miR-99a-5p (13) je nedavno otkriven u vezi sa rakom dojke i identifikovan je kao dobar alat za rano otkrivanje raka dojke.

Genetski testovi, koji mogu biti preventivni (kada analiziraju deo gena uključenih u određenu bolest) ili dijagnostički (kada analiziraju celokupnu DNK koja utiče na određenu bolest).

Bios Longevity genetski testovi (koji se koriste kao preventivni testovi) omogućavaju donošenje informisanijih odluka koje mogu pomoći ljudima da poboljšaju svoje zdravlje. Konkretno, naš Health test obuhvata gene BARD1, BRCA1, BRCA2, BRIP1, PALB2, PTEN, TP53, CHEK2, CDH1 i ATM, koji su direktno povezani sa rakom dojke (14).

Nasledni rak dojke čini oko 10% svih slučajeva ovog raka, što znači da postoje geni sa mutacijama povezanim sa ovom vrstom malignog tumora. Konkretno, osobe sa mutacijom u genima BRCA1 ili BRCA2 imaju povećan rizik od raka dojke, pa čak i raka jajnika (9).

U Bios Longevity nastojimo da podignemo svest o značaju genetskog testiranja, jer ono može pomoći mnogim ljudima da utvrde da li u svojoj genetici imaju gene povezane sa ovom vrstom raka, posebno ukoliko postoji porodična istorija ove bolesti.