Rak pluća i genetika
Šta je rak pluća?
Rak pluća podrazumeva nekontrolisano umnožavanje malignih ćelija epitela pluća. Obično počinje u ovim organima i može se proširiti na različite delove respiratornog sistema, čak i do limfnih čvorova ili drugih organa, kao što je mozak.
Postoje dve vrste raka pluća
- Karcinom nemalih ćelija:
To je najčešći tip i čini 85% svih slučajeva. On se dalje deli na tri podtipa:
- Adenokarcinom: najčešći rak kod osoba koje nisu pušile. Nastaje u ćelijama koje proizvode sluz u respiratornom traktu i obično je češći kod žena nego kod muškaraca.
- Skvamozni karcinom: pojavljuje se u pločastim ćelijama koje oblažu disajne puteve. Povezan je sa pušenjem i ima tendenciju da se pojavi kao masa u centralnom delu pluća.
- Karcinom velikih ćelija: karakteriše ga to što se može pojaviti u bilo kom delu pluća, kao i brz rast tumora, zbog čega ima tendenciju da se proširi za mnogo kraće vreme.
- Karcinom malih ćelija:
Ređi je, ali agresivniji i veoma je povezan sa konzumiranjem duvana. Obično se otkriva u uznapredovalim stadijumima, pa je u mnogim slučajevima već došlo do metastaziranja.
Simptomi raka pluća
Simptomi mogu da variraju u zavisnosti od osobe i stadijuma bolesti, ali najčešći su uporan kašalj, ponekad praćen krvlju ili ispljuvkom, bol u grudima, otežano disanje, stalni umor, gubitak telesne mase, šištanje pri disanju i promuklost.
U nekim slučajevima kod pacijenata su primećene i ponovljene epizode upale pluća, bronhitisa ili upale limfnih čvorova koji se nalaze između pluća.
Pored toga, u uznapredovalim stadijumima, kada se rak proširi na druge delove tela, mogu se javiti bolovi u kostima, promene u nervnom sistemu koje mogu izazvati glavobolju, utrnulost ekstremiteta ili probleme sa ravnotežom, žutica ili oticanje limfnih čvorova, naročito onih na vratu.
Pokazano je da rak pluća ponekad može da izazove pojavu određenih sindroma koji su povezani sa specifičnim simptomima. Ti sindromi su sledeći:
- Hornerov sindrom: utiče na nerve očiju i lica, izazivajući spušten kapak, razliku u veličini jedne zenice u odnosu na drugu i gubitak znojenja na jednoj strani lica.
- Sindrom gornje šuplje vene: ova vena se nalazi u blizini desnog pluća, pa tumori u tom području mogu da izvrše pritisak na venu i izazovu zadržavanje krvi u tom području, što može dovesti do glavobolje, vrtoglavice ili oticanja vrata i lica.
Podaci o raku pluća u svetu
Trenutno je ova vrsta raka drugi najčešći oblik raka u svetu, posle raka dojke , i ona sa najvećom stopom smrtnosti u svetu. Godišnje se dijagnostikuje oko 2,2 miliona novih slučajeva ove bolesti , dok oko 1,8 miliona ljudi svake godine umre od nje .
Od kada se vode podaci o učestalosti ove bolesti, poznato je da je ona mnogo češća kod muškaraca nego kod žena. Međutim, poslednjih godina došlo je do smanjenja broja slučajeva raka pluća kod muškaraca, dok je kod žena taj broj porastao, što može biti povezano sa promenama društvenih navika tokom poslednjih nekoliko decenija. Uprkos tome, i dalje je reč o bolesti koja je zastupljenija kod muškaraca .
Uzroci i/ili faktori rizika
Glavni uzročni faktor raka pluća je pušenje, jer je oko 80% slučajeva povezano sa ovom navikom, uključujući i pasivne pušače. Međutim, postoje i drugi faktori rizika, kao što su izloženost zagađenju životne sredine; izloženost kancerogenim supstancama, kao što su azbest ili radon; infekcije pluća, poput upale pluća ili tuberkuloze; HIV infekcija; suplementacija beta-karotenom kod teških pušača; ili porodična istorija bolesti.
Pored toga, sve je više dokaza o povezanosti između raka pluća i oralnog mikrobioma. Na primer, povećana koncentracija bakterija Streptococcus, zajedno sa drugim promenama u oralnom mikrobiomu (stanje disbioze ili bakterijske neravnoteže), povezana je sa ovom vrstom raka.
Prevencija i lečenje raka
Uzimajući u obzir zdravstvene rizike koje predstavlja dugotrajna izloženost štetnim supstancama, posebno konzumiranje duvana, može se zaključiti da je najbolji način za prevenciju ove bolesti nepušenje i smanjenje izloženosti faktorima koji dugoročno mogu izazvati nastanak malignog tumora. Pored toga, preporučuje se medicinsko praćenje osoba koje imaju porodičnu istoriju ove bolesti.
Budući da postoje različite vrste raka pluća, postoje i različiti načini njihovog lečenja. Osobe sa karcinomom nemalih ćelija mogu se lečiti različitim terapijama, kao što su hirurško lečenje, hemoterapija, radioterapija, ciljana terapija (upotreba lekova za blokiranje rasta i širenja tumora) ili kombinacija navedenih metoda. Međutim, pacijenti kojima je dijagnostikovan karcinom malih ćelija obično dobijaju samo hemoterapiju ili radioterapiju.
Bios Longevity i rak pluća
U kompaniji Bios Longevity detaljno smo istraživali oralni mikrobiom i njegovu povezanost sa određenim bolestima i nedavno smo prvi otkrili da postoji povezanost između određenih neravnoteža u oralnom mikrobiomu i više bolesti, uključujući, konkretno, rak pluća, iako još nismo dokazali uzročno-posledičnu vezu u ovoj povezanosti.
Kao rezultat ovog detaljnog istraživanja, upravo smo pokrenuli inovativni test mikrobioma, jedinstven u svetu, koji podrazumeva analizu trenutnog stanja vašeg oralnog mikrobioma pomoću jednostavnog uzorka pljuvačke, kao i kod naših genetičkih testova. Na taj način sada možete dobiti informacije o raku pluća uzimajući u obzir ravnotežu vašeg mikrobioma.
Tako uz naš All in One Plus test sada možete dobiti naših 7 genetičkih izveštaja, kao i izveštaj o vašem oralnom mikrobiomu.
