Šta je ekspozom i kakav je njegov uticaj na zdravlje?

Zdravlje je složen pojam na koji, kao što je jasno, utiče veliki broj različitih faktora. Neke od njih je relativno lako promeniti, na druge možemo uticati veoma malo ili nimalo, dok su neki praktično nepromenljivi. Kao što smo vam već mnogo puta rekli, vaša DNK se ne menja tokom života. Na nju ne možete direktno uticati kako biste poboljšali kvalitet života, ali možete menjati druge faktore iz životne sredine koji takođe imaju veliki uticaj na vaše zdravlje i blagostanje.

Šta je egzom?

Uticaj genetike na naše zdravlje uzima se u obzir već decenijama, ali je nedavno uveden novi naučni pojam poznat kao egzom. On se opisuje kao skup faktora iz životne sredine kojima smo svakodnevno izloženi i koji imaju ogroman uticaj na naš organizam, od začeća pa sve do kraja života.

Primećeno je da je gotovo 50% smrtnih slučajeva širom sveta povezano sa dugotrajnom izloženošću određenim supstancama, kao što su alkohol, duvan ili kancerogene čestice prisutne u vazduhu.

Komponente egzoma

Postoje različiti načini klasifikacije egzoma, u zavisnosti od izvora koji se koristi, ali mi smo izabrali jednostavnu podelu, jer je cilj ovog teksta da vam olakša razumevanje jedne osnovne ideje: vaše zdravlje i blagostanje zavise, naravno, od vaše DNK, ali i od spoljašnjih faktora i vas samih. Mogli bismo reći da postoje dve glavne vrste egzoma, koje objašnjavamo u nastavku.

Spoljašnja izloženost:

To su faktori koje osoba ne može da menja ili na koje može veoma malo da utiče, kao što su klima, buka, saobraćaj, zagađenje vazduha ili svetlost.

Unutrašnji ili lični egzom:

Ovaj pojam obuhvata faktore kao što su fizička aktivnost, ishrana, hemikalije kojima smo izloženi, poput duvana, pa čak i psihosocijalne aspekte, kao što su uticaj društvenih odnosa ili socioekonomski položaj pojedinca. To su faktori na koje možemo u potpunosti da utičemo ili za koje imamo prilično široku mogućnost uticaja.

Kako egzom utiče na nas?

I unutrašnji i spoljašnji egzom utiču na biološke reakcije našeg organizma, kao što su crevni, oralni ili kožni mikrobiom, upale, stres ili epigenetika. Ove biološke reakcije, sa druge strane, takođe na određeni način predstavljaju faktore koji utiču na naše zdravlje i blagostanje.

Važnost egzoma

Važno je znati da ovi faktori ne utiču na naš organizam pojedinačno, već da između različitih komponenti postoje interakcije koje mogu imati još veći uticaj na naše zdravlje.

Ono što je danas jasno utvrđena činjenica koju prihvata naučna zajednica, za razliku od onoga što se verovalo pre nekoliko godina, jeste da naše blagostanje ne zavisi isključivo od genetike, već da smo povezani sa svojom životnom sredinom. Drugim rečima, dok genetika igra ključnu ulogu u predispoziciji za određena stanja ili bolesti, egzom u mnogim slučajevima može odrediti da li će se te predispozicije ispoljiti kod određene osobe. Ovo nam pomaže da razumemo zašto su neke bolesti češće u određenim grupama ljudi ili na različitim geografskim područjima.

Brojne studije otkrile su zanimljive povezanosti između izloženosti faktorima životne sredine i bolesti kao što su rak, srčane bolesti, dijabetes i određeni neurološki poremećaji. Ova saznanja dovode u pitanje zastarelu ideju da je zdravlje isključivo određeno našim genima i otvaraju nove mogućnosti za prevenciju i lečenje brojnih bolesti.

Istraživanje egzoma

Za proučavanje ovog novog koncepta, istraživači koriste različite metode, uključujući sledeće,:

• Prikupljanje i merenje uzoraka: uzimaju se uzorci različitih komponenti životne sredine, kao što su hrana, voda, zemljište, vazduh ili hemikalije koje se mogu pronaći u određenim radnim okruženjima.
• Omičke tehnologije: koriste se genomika, transkriptomika, proteomika i metabolomika kako bi se analiziralo kako izloženost faktorima životne sredine utiče na ekspresiju gena, proteine i metabolite prisutne u našem organizmu.
• Bioinformatička analiza: omogućava identifikovanje obrazaca i povezanosti između izloženosti faktorima životne sredine i zdravstvenih ishoda pomoću podataka dobijenih omiškim tehnologijama.
• Kohortne studije: podrazumevaju praćenje grupa pojedinaca tokom vremena kako bi se procenila njihova izloženost faktorima životne sredine i njihovo zdravlje tokom života. Na taj način moguće je identifikovati moguće povezanosti između izloženosti i zdravstvenih ishoda tokom vremena.
• Modelovanje i simulacija: omogućavaju predviđanje načina na koji izloženost faktorima životne sredine može stupati u interakciju sa genetičkim faktorima i doprineti riziku od bolesti u određenim grupama stanovništva.
• Integrisani pristupi: nastoje da objedine podatke iz više izvora, kao što su genetičke informacije, podaci o životnoj sredini i medicinska dokumentacija, kako bi se dobila potpunija slika o tome kako izloženost faktorima životne sredine utiče na zdravlje.

Zahvaljujući današnjem znanju o genetici i faktorima životne sredine, moguće je primenjivati personalizovanu medicinu, koja podrazumeva prilagođavanje lečenja individualnim karakteristikama i potrebama svake osobe.

Izazovi u proučavanju egzoma

Etika i zaštita podataka

Prilikom proučavanja egzoma potrebno je uzeti u obzir određena pitanja koja mogu preći etičke granice. Na primer, prethodno navedene metode mogu uključivati prikupljanje ličnih podataka, kao što su medicinska istorija ili životne navike svake osobe. Zbog toga je, kako bi se istraživanja sprovodila na odgovarajući način, neophodno da se ona obavljaju uz informisani pristanak i da se zaštiti privatnost proučavanih osoba kako podaci ne bi bili zloupotrebljeni.

Još jedan od velikih izazova u vezi sa egzomom jeste korišćenje prikupljenih podataka, jer se ove informacije u mnogim slučajevima ne moraju koristiti isključivo u istraživačke svrhe, već mogu biti upotrebljene i za komercijalizaciju podataka povezanih sa zdravljem svakog pojedinca. Zbog toga je neophodno uspostaviti niz etičkih standarda kako bi se obezbedilo odgovorno korišćenje podataka.

Nejednakost među populacijama

Sa druge strane, postoji rizik da neke populacije sa nižim prihodima ili određene manjinske grupe budu izložene većim rizicima iz životne sredine, dok istovremeno imaju slabiji pristup informacijama o egzomu. Zbog toga mora postojati jednakost između različitih grupa stanovništva.

Integracija podataka

Na kraju, najveći izazov predstavlja integracija i analiza podataka, jer je u proučavanje egzoma uključeno više faktora, kako faktora životne sredine, tako i bioloških faktora. Naučnici, političari i društvo u celini moraju pravilno da analiziraju i objedine te podatke kako bi se ostvario značajan uticaj na osnovu dobijenih rezultata.

Bios Longevity i proučavanje egzoma

Imajući u vidu da egzom obuhvata niz faktora životne sredine koji se mogu menjati, moguće je poboljšati životne navike kako bismo vodili zdraviji život i smanjili izloženost supstancama koje su veoma štetne za naš organizam. Dakle, iako Bios Longevity testovi pokazuju predispoziciju za određene bolesti i osobine, istina je da oni ne predstavljaju konačne rezultate. Moguće je da nikada ne razvijete bolest za koju imate veći genetički rizik od ostatka populacije, upravo zato što vodite zdrav način života. Ova činjenica nam omogućava da vidimo kako se naše svakodnevne odluke međusobno prepliću i utiču na naše zdravstveno stanje i blagostanje.

Istovremeno, može se dogoditi i suprotan efekat, odnosno da nismo genetički predisponirani za određene osobine, ali da niz loših životnih navika može povećati verovatnoću pojave određenih bolesti.

To ni na koji način ne umanjuje vrednost informacija dobijenih preventivnim genetičkim testom, jer nam on omogućava da saznamo kojim oblastima svog zdravlja ili blagostanja možda treba da posvetimo više pažnje i da delujemo na dva glavna i različita načina:

• Produbiti proučavanje ovih predispozicija, u zavisnosti od vrste bolesti, porodične istorije i drugih faktora, uvek uz nadzor lekara ili zdravstvenog stručnjaka.
• Sprečiti pojavu bolesti tako što ćemo uticati na faktore egzoma kojima možemo da upravljamo, menjajući životne navike, radno okruženje, mesto stanovanja i slično.
• Jedan od ciljeva proučavanja genetike jeste da se lekaru obratimo kako bismo izbegli nastanak ili razvoj bolesti, umesto da odlazimo kod lekara tek kada je već potrebno da se bolest leči.

Zato vas iz Bios Longevity podstičemo da brinete o svom ličnom blagostanju i vodite zdrav život kako biste sprečili moguće bolesti za koje možda imate veću predispoziciju.