Kakvu ulogu oralna mikrobiota ima u vašem zdravlju?

Poslednjih godina interesovanje za proučavanje oralne mikrobiote kao pokazatelja zdravstvenog stanja enormno je poraslo. Sprovodi se sve više istraživanja u oblasti mikrobiologije i, samim tim, zaključci koje možemo izvući imaju sve veću naučnu potvrdu.

Razlika između mikrobioma i mikrobiote

Pre nego što uđemo dublje u temu, razjasnimo često postavljano pitanje: da li su mikrobiom i mikrobiota isto i po čemu se razlikuju? Iako se ovi termini ponekad koriste kao sinonimi, postoje razlike u njihovom značenju. Mikrobiom predstavlja skup svih mikroorganizama koji prirodno naseljavaju naše telo i njihove DNK, odnosno odnosi se na skup genoma svih mikroorganizama u određenom okruženju ili prostoru: ljudskom telu, okeanu, supstratu, biljci…

Sa druge strane, mikrobiota se odnosi na skup mikroorganizama (bakterija, virusa i gljivica) koji se nalaze u određenom okruženju ili prostoru, što je obično neki deo ljudskog tela (oralna, crevna, kožna mikrobiota…), ali mikrobiota postoji i u okeanu, supstratu ili biljci, kao što smo već pomenuli, bez posebnog proučavanja genoma tih mikroorganizama. Mikrobiota se može opisati različitim metodama, na primer posmatranjem kroz mikroskop ili analizom DNK mikroorganizama prisutnih u određenom prostoru, što je metodologija koju koristimo u kompaniji Bios Longevity.

Funkcije oralne mikrobiote

Mikrobiota ima fundamentalnu ulogu u ljudskom zdravlju, a zapravo je u našem telu broj prokariotskih ćelija (bakterija i arheja) veći od broja ljudskih ćelija, pri čemu one čine oko 3 kilograma (oko 6,5 funti) naše telesne mase. Oralna mikrobiota nas štiti od patogena, pomaže u razvoju našeg imunskog sistema i olakšava varenje hrane kako bi se proizvela energija.

Uticaj bakterija na naš organizam

Početkom 1990-ih godina smatralo se u akademskim krugovima da će sekvenciranje ljudskog genoma biti dovoljno za razumevanje osnova zdravlja i bolesti. Međutim, analiza ljudskog genoma bila je samo uvod u genetski sastav našeg organizma. Ljudi i njihovi komenzalni mikroorganizmi razvijali su se zajedno tokom poslednja dva miliona godina, postajući međusobno zavisni (Avila et al., 2009).

Proučavanje mikrobiote datira još od početka 20. veka, a njegov početak pripisuje se Eliju Mečnikovu, jednom od Pasterovih učenika. Mečnikov je istakao korisne efekte mlečnokiselinskih bakterija na crevnu mikrobiotu (koja se tada nazivala flora), kao i na naš organizam uopšte. Kao rezultat ovog rada, izneo je ideju da bakterije koje pripadaju crevnoj flori, daleko od toga da su patogene, imaju ključnu ulogu u našem zdravlju.

Vremenom su mikrobiološke studije usmerene na ove bakterije otkrile njihovu ulogu u različitim aspektima funkcionisanja našeg organizma, posebno u apsorpciji vitamina i hranljivih materija, kao i u jačanju imuniteta.

Od 2006. godine, naučni i tehnološki napredak u sekvenciranju velikog kapaciteta omogućio je naučnicima da dešifruju bakterijski genom naše mikrobiote, kako crevne tako i mikrobiote drugih delova tela. Zahvaljujući ovom procesu, otkrivene su i analizirane osobine brojnih ranije nepoznatih vrsta bakterija, jer se većina njih ne može uzgajati in vitro.

Ovaj napredak doveo je do dva važna otkrića. Prvo, pokazano je da svaki pojedinac poseduje sopstvenu, jedinstvenu mikrobiotu, iako postoji stalna zastupljenost bakterijskih vrsta koje se nalaze kod svih zdravih osoba i čine zajedničku osnovu. Drugo, primećeno je da postoje razlike između mikrobiote zdravih i obolelih osoba, kako u raznovrsnosti mikrobiote, tako i u organizmima koji su u njoj prisutni i njihovim međusobnim odnosima (Alvarez et al., 2021).

Razlika između eubioze i disbioze

U proučavanju mikrobiote važno je uzeti u obzir pojmove eubioza i disbioza. Termin eubioza koristi se za opisivanje normalnog i uravnoteženog stanja mikrobiote, tako da ona ispunjava potrebne uslove da možemo imati koristi od njenih pozitivnih efekata na naše zdravlje. Sa druge strane, termin disbioza koristi se za označavanje neravnoteže u bakterijskom sastavu ekološke niše u poređenju sa stanjem koje se smatra normalnim i uravnoteženim. Kod disbioze može doći do privremenog ili trajnog gubitka nekih korisnih efekata na zdravlje.

Šta je oralna mikrobiota

Usna duplja sadrži drugu najveću i najraznovrsniju mikrobiotu u telu, odmah nakon creva, i dom je za više od 700 vrsta bakterija, uključujući komenzalne, simbiotske i patogene vrste.

Oralna mikrobiota nalazi se u pljuvački, na površini desni i zuba, gde formira biofilmove. Biofilmovi su složene, strukturisane bakterijske zajednice koje se vezuju za određenu površinu i obavijene su ekstracelularnim matriksom koji same bakterije proizvode. Ove bakterijske zajednice formiraju neku vrstu „doma“ u kojem mogu međusobno da deluju i štite jedna drugu, stvarajući strukturu otpornu na spoljašnje napade (Lasa et al., 2005).

Veliki broj istraživanja pokazao je da mikrobiota usta kod zdravih osoba ostaje stabilna i da obično nije patogena. Međutim, pod određenim okolnostima, neke bakterije mogu postati štetne i dovesti do razvoja oralnih bolesti, kao što je parodontitis, pa čak i uticati na zdravlje celog organizma.

Oralna mikrobiota može se klasifikovati na:

• Osnovnu mikrobiotu (zajedničku svima): odnosi se na bakterijske vrste koje su stalno prisutne kod svih pojedinaca.
• Varijabilnu mikrobiotu (različitu među pojedincima): odnosi se na bakterijske vrste koje se razlikuju među pojedincima kao odgovor na njihov način života, fenotip i genotip.

Koji faktori menjaju oralnu mikrobiotu?

Oralna mikrobiota može biti promenjena endogenim faktorima, kao što su genetika, uzrast i poreklo, kao i egzogenim faktorima, kao što su pušenje, ishrana, konzumiranje alkohola, antibiotici ili trudnoća. To može poremetiti bakterijsku ravnotežu i dovesti do infektivnih bolesti u usnoj duplji, kao što su karijes ili parodontitis (Slika 1).

Slika 1. Ljudska raznolikost određuje sastav oralnog mikrobioma. Genetika, etnička pripadnost, socioekonomski status (putem njegovog uticaja na ishranu i konzumiranje alkohola), pušenje i uzrast utiču na sastav oralnog mikrobioma pojedinca. Izvor: (Herremans et al., 2022).

Dakle, faktori koji utiču na mikrobiotu, a koje možemo kontrolisati, jesu ishrana, pušenje i konzumiranje alkohola.

Kada je reč o ishrani, visok unos šećera podstiče rast acidogenih bakterija, odnosno onih koje proizvode mlečnu kiselinu kao rezultat fermentacije šećera. U ove bakterije spadaju kako one koje direktno dovode do karijesa, tako i one koje stvaraju neophodno okruženje za sekundarne invazivne bakterije da izazovu karijes. Sa druge strane, ishrana bogata vlaknima i mlečnim proizvodima pomaže u održavanju uravnotežene mikrobiote (Santonocito et al., 2022).

Konzumiranje alkohola povećava broj gram-pozitivnih bakterija, kao što su Streptococcus mutans i vrste roda Lactobacillus, koje mogu izazvati karijes. Pored toga, oralne bakterije pretvaraju etanol u acetaldehid, koji je kancerogen (Li et al., 2022).

Međutim, umereno konzumiranje crnog vina može poboljšati zdravlje usne duplje, jer sadrži mešavinu organskih kiselina koje deluju protiv oralnih streptokoka odgovornih za karijes (Esteban-Fernandez et al., 2018).

Duvan zauzvrat ima veliki uticaj na oralnu mikrobiotu, jer povećava kiselost pljuvačke, smanjuje količinu kiseonika u usnoj duplji, utiče na sposobnost prianjanja oralnih bakterija i slabi imunski sistem domaćina. Pored toga, cigare sadrže veliki broj različitih bakterija, od kojih neke, kao što su vrste roda Bacillus i vrste roda Clostridium, mogu preživeti proces pušenja i kolonizovati usnu duplju (Wu et al., 2016).

Oralna mikrobiota i zdravlje usne duplje

Zdrava oralna mikrobiota pomaže u sprečavanju prekomernog razmnožavanja štetnih bakterija, jer se korisne bakterije takmiče sa patogenim bakterijama za dostupne resurse i prostor. Ove korisne bakterije takođe mogu proizvoditi antimikrobne supstance koje pomažu u održavanju zdravog okruženja u usnoj duplji. Među rodovima bakterija koje se smatraju korisnim, zbog njihovih antiinflamatornih svojstava, nalaze se Haemophilus i Neisseria.

Sa druge strane, neravnoteža u oralnoj mikrobioti može dovesti do oralnih bolesti kao što su karijes i parodontalne bolesti. Karijes nastaje usled proizvodnje kiselina koje bakterije stvaraju razgrađujući ostatke hrane i formirajući zubni plak, čime se oštećuje zubna gleđ. Parodontalne bolesti, sa druge strane, karakteriše upala desni i oštećenje potpornog tkiva zuba, usled prisustva patogenih bakterija u zubnom plaku, kao što je „Porphyromonas gingivalis“.

Pored toga, poslednjih godina dokazan je uticaj oralne mikrobiote na rak usne duplje kroz različite mehanizme (Slika 2):

• Oralne infekcije i disbioza odgovorne su za stvaranje proinflamatornog mikrookruženja, u kojem inflamatorni citokini i matriksne metaloproteinaze pogoduju razvoju i napredovanju tumora.
• Bakterije u usnoj duplji proizvode reaktivne vrste kiseonika i azota, kao i onkogene metabolite (npr. nitrozamine), koji izazivaju genetska oštećenja u ćelijama oralne sluzokože.
• Oralna disbioza dovodi do promena epitelnih barijera, što predisponira oralnu sluzokožu za razvoj hroničnih prekanceroznih lezija.
• Konačno, oralna disbioza odgovorna je za nekoliko epigenetskih promena koje podstiču razvoj tumora (npr. promene onko-miRNK ili procesi metilacije DNK).

Slika 2. Mehanizmi putem kojih oralna disbioza može dovesti do raka usne duplje.

Oralna mikrobiota i sistemske bolesti

Sa druge strane, oralna mikrobiota može doprineti razvoju sistemskih bolesti kao što su rak pankreasa ili rak pluća. Iako uzročna veza između mikrobiote i razvoja ovih bolesti nije dokazana, utvrđena je povezanost i, na primer, kod raka pluća postoje sve brojniji dokazi da oralni mikrobiom može uticati na razvoj i napredovanje ove bolesti. Primećeno je da određeni mikroorganizmi prisutni u oralnoj mikrobioti mogu dospeti u pluća putem aspiracije ili udisanja, što bi moglo pokrenuti hronični inflamatorni odgovor u plućima. Ova hronična upala, zauzvrat, može doprineti razvoju prethodno postojećih stanja koja povećavaju rizik od raka pluća, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ili hronični bronhitis (Maddi et al., 2019).

Na kraju, sve je više dokaza o povezanosti između parodontalnih bolesti, na koje oralni mikrobiom ima jasan uticaj, i sistemskih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, između ostalih. Parodontitis je hronična inflamatorna bolest koja zahvata tkiva koja okružuju i podržavaju zube. Karakterišu ga nakupljanje bakterijskog plaka i upala desni, što može dovesti do gubitka kosti i stvaranja parodontalnih džepova. Primećeno je da osobe sa parodontitisom imaju više nivoe inflamatornih markera u organizmu, što ukazuje na to da hronična upala povezana sa parodontitisom može imati ulogu u razvoju i napredovanju Alchajmerove bolesti. Pored toga, specifične parodontalne bakterije identifikovane su u mozgu pacijenata sa ovom bolešću. Pretpostavlja se da bi ove bakterije mogle putovati iz usne duplje do mozga, pokrećući inflamatorni odgovor i doprinoseći neuronskom oštećenju karakterističnom za Alchajmerovu bolest (Asher et al., 2022; Dominy et al., 2019).

Oralna mikrobiota i Bios Longevity

U kompaniji Bios Longevity pokrenuli smo test oralne mikrobiote, zasnovan na analizi genoma mikroorganizama prisutnih u pljuvački, uključujući bakterije, viruse i gljivice. Pored toga što ćete saznati sastav svoje oralne mikrobiote, moći ćete da otkrijete svoju direktnu predispoziciju za parodontitis i indirektnu predispoziciju za druge bolesti. Kliknite ovde da biste saznali više o našem novom testu.